English
Kondiciona priprema fudbalera

Imajući u vidu masovnost i značaj fudbala kod nas posebna pažnja se posvećuje kompletnoj kondicionoj pripremi vrhunskih fudbalera kao i mladih fudbalera koji započinju formiranje svoje fudbalske karijere. Postiznje vrhunskih rezultata je jedino moguće pod nadzorom visoko edukovanih stručnjaka iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja. Posebna pažnja se posvećuje radu sa mladim fudbalerima imajući u vidu nedovoljan rad na razvoju fizičkih sposobnosti koje su presudne za uspeh u fudbalu, tokom njihovog treniranja u klubovima. U radu sa fudbalerima oslanjamo se na informacije iz istraživanja najvećih svetskih autoriteta u oblasti fudbalske nauke (Jens Bangsbo, Thomas Reilly) koje nam omogućavaju profilisanje mladih fudbalera do elitnog nivoa kao i kompletnu kondicionu pripremu vrhunskih fudbalera u rangu kvaliteta najboljih evropskih ekipa.


Karakteristike fudbalera zavise od više faktora: tehničko-taktičkih, mentalnih i fiziološko-fizičkih. Fizičke sposobnosti su u poslednjih nekoliko godina napravile veliku transformaciju u stilu igre. Naime, savremeni fudbal zahteva trčanje distance od 10-12 km. Od ove distance do 11% otpada na sprint koji se dešava na svakih 90 sekundi u trajanju od 2 do 4 sekunde što predstavlja 0,5 do 3% efektivne igre. Pretrčana distanca u drugom poluvremenu je 5 do 10% manja u odnosu na prvo. U toku svakog meča fudbaleri izvedu od 1000 do 1400 pretežno kratkotrajnih aktivnosti visokoh intenziteta u trajanju od 4 do 6 sekundi. Srčana frekvencija tokom meča je od 80 do 90% od maksimalne i blizu je anaerobnog praga sve vreme meča. Koncentracija laktata se povećava do 7 u prvom i 3 mmola/L u drugom poluvremenu kod elitnih igrača dok je kod neelitnih nivo niži. Maksimalna potrošnja kiseonika se kreće od 50 do 75 mL/kg/min.

Imajući u vidu navedene činjenice fudbal je postao veoma zahtevna igra koja traži visok stepen kondicione pripremljenosti za uspešno izvođenje.

Analizom igre dizajnirali smo specifičan program fizičke pripreme fudbalera u kome akcenat stavljamo na sledeća svojstva:

ANAEROBNA

1. Sila
2. Snaga
3. Agilnost
4. Brzina

ANAEROBNO-AEROBNA

1. Mišićna izdržljivost

AEROBNA

1. Izdržljivost
a. Opšta
b. Specifična

KOMBINOVANA

1. Gipkost

SILA

Sila je značajna za dostizanje optimalnog nivoa u ispoljavanju snage, izdržljivosti i brzine. Razvoj sile je početna stavka pri izradi specifičnog plana rada sa fudbalerima. Fudbaleri moraju dostići adekvatan nivo sile da bi bili u mogućnosti da adekvatno ispune ciljeve treninga u kasnijim fazama, a to su poboljšanje brzine, vertikalnog skoka i izdržljivosti. Dokazana je visoka korelacija između sile opružača nogu i brzine trčanja na 10, 20 i 30 metara kao i skoka u vis.

Preporuke za vrhunske fudbalere vezane za ispoljavanje sile u vežbama za igrača mase 75kg su sledeće: 200 kg iz polučučnja (odnos podkolenica-nadkolenica 90°), 100 kg potisak sa ravne klupe (bench press) i visina vertikalnog skoka 60 cm. Treba imati u vidu da je 96% sprinteva u igri ispod 30 metara od čega je 46% sprint ispod 10 metara i da se na meču izvede od 1000 do 1400 aktvnosti kartkog trajanja visokog intenziteta (1 do 4 sekunde) koja su vezana za silu (brze promene pravca ktretanja, skokovi, dueli, pasovi i dr.). Prirast u sili povećava ekonomičnost rada za 5% što može povećati pretrčanu distancu na utakmici za 1000 metara. Razvoj sile je posebno važan za igrače odbrane kao i vezne igrače sa defanzivnim zadacima. Međutim savremeni fudbal ima sve veći broj vrhunskih napadača koji poseduju visok nivo sile.

Osim za kretanje razvoj sile je od suštinskog značaja za prevenciju povreda koje su sve češća pojava u fudbalu, posebno zgloba kolena (ACL). Imajući u vidu navedene činjenice razvili smo veoma efikasane metode rada za poboljšanje mišićne sile oslanjajući se na informacije iz istraživanja vodećih svetskih naučnika iz ove oblasti (William J. Kraemer) kao i našeg rada u praksi.


SNAGA

Proizvod sile i brzine, snaga je najznačajnija za uspeh u fudbalu. Šutevi, remplovanja, skokovi i sve sprinterske aktivnosti su primeri ispoljavanja snage u fudbalu. Ukoliko se dostigne optimalan nivo sila u prethodnoj fazi, snaga se može dovesti do visokog nivoa što je neophodno za bilo kakav ozbiljniji rezultat u savremenom fudbalu. U toku igre fudbaleri sprintaju na svakih 90 sekundi i imaju od 30 do 100 skokova, takođe dueli su sve više izraženi i dešavaju se obično pri većim brzinama kretanja. Igrači koji poseduju veći nivo snage imaju mogućnost da se kreću brže i da lakše izlaze kao pobednici iz svih duela. Brzina trčanja na 10 metara je presudan faktor uspešnosti u toku igre i kreće se od 1,79 do 1,90 sekundi. Naša trenažna tehnologija je posebno usmerena ka razvoju snage sa specifičnom primenom u fudbalu. Program rada za razvoj snage omogućava fudbalerima da u zavisnosti od trenutnog stanja za optimalno vreme dostignu idealni nivo ispoljavanja snage koji ih dovodi u vrhunsku formu.



AGILNOST

Sposobnost brze promene pravca i smera kretanja. Najviše eksploatisano svojstvo u fudbalu zbog potrebe da se veoma brzo menja smer i pravac kretanja prilikom promena pložaja na terenu i prolaska protivničkog igrača. Igrači koji poseduju razvijenu agilnost na visokom nivou u stanju su da u igri efikasno iskoriste svoje tehničke sposobnosti. U našem centru veoma pažljivo radimo na agilnosti kod fudbalera oslanjajući se na prethodne periode imajući u vidu zanačaj agilnosti u igri.


BRZINA

Fudbal ne zahteva ispoljavanje maksimalnih brzinskih sposobnosti kao što je to slučaj kod atletičara, međutim brzina reakcije kao njena komponenta od presudnog je značaja za uspešnost u igri. Brza reakcija na protivničku kretnju omogućava uspešno postavljanje i rešavanje svake situacije tokom igre. Treninzi usmereni na razvoj brzine reakcije imaju značajno mesto u našem radu, oslanjajući se na trening sile i snage kao njegovu bazu u kombinaciji sa treningom agilnosti.


IZDRŽLJIVOST

Pretrčana distanca u toku igre se kreće od 10 do 12 km. Visok nivo izdržljivosti omogućava fudbalerima da održe perfektno korišćenje ostalih sposobnsti tokom celog meča. Pored opšte izdržljivosti, koja je baza svim ostalim svojstvima, specifična izdržljivost je veoma važna u ispunjavanju zahteva vezanim za specifičnost fudbalske igre. Brzinska izdržljivost, izdržljivost u sili i izdržljivost u snazi su tri važne komponente fizičke pripreme u fudbalu. Pravilnim radom i kombinacijom svojstava sprovodimo program za razvoj izdržljivost koji je jedan od najvažnijih u profilisanju i stvaranju idealne forme. Posebna pažnja u programu za razvoj izdržljivosti se posvećuje poziciji igrača.


GIPKOST

Veća pokretljivost u zglobovima je važna za ispoljavanje tehničkih i fizičkih sposobnosti u fudbalu. Nedovoljna gipkost je jedan od mogućih uzroka povređivanja. Igrači dostižu adekvatan nivo gipkosti povećanjem elastičnosti mišićnog i vezivnog tkiva, koji okružuju najbitnije zglobove angažovane u kretanju. Gipkost se popravlja vežbama rastezanja, koje koristimo u toku svakog treninga. Ukoliko postoji potreba za poboljšanjem gipkosti, dizajnira se poseban program za razvoj gipkosti.


Kombinijući navedena svojstva ,njihovim pravilnim i planskim razvojem, dizajnirali smo najefikasniji program kondicione pripreme u našoj zemlji. Pored analiza nekoliko stotina radova i udžbenika, koristili smo i iskustva rada u najvećim evropskim klubovima i ligama sa osvrtom na dešavanja u Premijer ligi, kao vodećoj sa aspekta kondicione pripremljenosti fudbalera.

Video snimak individualnog treninga možete pogledati ovde.

Video snimak rada na tehnici i kondiciji možete pogledati ovde.